Званична интернет презентација ЈУ “Центар за социјални рад” Бања Лука RSS Feed

Добродошли


Добродошли на сајт ЈУ "Центар за социјални рад" у Бања Луци. У менију на горњем дијелу сајта можете пронаћи сљедеће странице:
- О нама ( Оснивање, Политика квалитета, Циљеви, Запослени, Признања )
- Дјелатности ( Права, Мјере и облици заштите, Услуге )
- Организација ( Организациона шема, Одјељење општих послова, Одјељење за породично-правну заштиту, Одјељење за одрасла и стара лица )
- Активности
- Сарадња
- Документи ( Обрасци, Планови, Извјештаји, Брошуре, Закони и правилници )
- Галерија
- Јавне набавке
- Линкови
- Контакт ( Интернет формулар, Контакт и информације, најчешћа питања )
- Новости - Почетна страна
- Пројекти

Новости

03.02.2016.

Центру за социјални рад повећан буџет: Више новца за кориснике помоћи

Одборници Скупштине града Бањалука препознали су потребе Центра са социјални рад, који из године у годину има све више корисника, па им је ове године у односу на прошлу буџет већи за 700.000 КМ, што значи да ће бити и више новца за кориснике социјалне помоћи.

Вера Сладојевић, директорка Центра за социјални рад, казала је да укупан буџет за текућу годину износи око 13,2 милиона КМ, док је прошле године у каси било  12.445.000 КМ. Она је навела да је овај буџет осигурао задовољење потреба оних категорија које заслужују примарну пажњу локалне заједнице, а да средства испод 13 милиона нису довољна за адекватно функционисање ове установе, што се прошле године показало у пракси.

Истакла је да ће новац бити усмјерен за исплату новчаних помоћи, додатка за помоћ и његу другог лица, подршку за оспособљавање дјеце и омладине те смјештај у установе и хранитељске породице као и дневно збрињавање и помоћ у кући.

"Поред тога, ова средства су намијењена и за трошкове сахрана, дневни центар за стара лица, персоналну асистенцију, прихватну станицу за одрасла лица и дјецу затечену у скитњи, те накнаду за смјештај у породици лицима која остварују право на смјештај у установу", казала је Сладојевићева.

Истиче да се број корисника знатно повећао у домену исплате једнократне новчане помоћи за најугроженије, те накнаде за туђу његу и помоћ.

Како је Сладојевићева навела, све већи број људи свакодневно остаје без посла, а примарна улога центра је да помаже људе у стању социјалне помоћи.

"Имамо 21.000 корисника социјалне помоћи и добрим дијелом идемо у корист странке и увијек дајемо онолико колико можемо. Ипак, не можемо рећи да су свима потребе задовољене на начин колико је њима потребно", истиче она.

Додала је да су најчешћи проблеми са којима се Центар сусреће баркоразводни поступци, гдје су дјеца најосјетљивија категорија, али се ова установа засад успјешно бори са овом проблематиком.

"Породица је данас деградирана јер сваке године број развода знатно расте, а брак опстаје максимално пет година. Предрасуда је да се само мајкама повјеравају дјеца, а очеви су се у много случајева показали као квалитетнији родитељи. Нама је важно да је у поступку најбитније заштитити дијете и његове потребе", прича Сладојевићева.

Истакла је да је од њеног именовања на функцију директорке ове установе прошло тек неколико мјесеци, али се помаци у раду примијете.

"Категорична сам у настојањима да се спријечи било каква врста злоуптребе положаја стручног радника, а извршена је и детаљна анализа свих предмета који су били спорни јер Центар мора вратити углед који је раније имао. Имамо отворен контакт с медијима јер сви имају право знати шта се дешава у Центру, а побољшана је и сарадња са невладиним организацијама", рекла је она.

Нису дужници Дому

Према ријечима Вере Сладојевић, у јавности се појавила спекулација о томе да се и Центар за социјални рад налази на листи дужника према Дому "Рада Врањешевић", што, истиче, није тачно јер они најредовније измирују обавезе.

"Имамо изузетну сарадњу са Домом и огорчени смо због дезинформације о томе да смо на листи дужника", казала је Сладојевићева.

Извор: Независне новине

29.01.2016.

Скупштина Града Бања Лука је у петак, 29.01.2016. године, једногласно усвојила одлуку о прерасподјели средстава у буџету града за 2015. годину. Овим је омогућила да Центар за социјални рад и Центар за предшколско васпитање и образовање добију још 839.000 КМ којима ће измирити своје обавезе из прошле године.

Замјеница Градоначелника, Јасна Бркић, је након сједнице казала  новинарима да је предложена реалокација средстава у складу са законом, а ради се о социјалним давањима за најугроженије грађане. Према њеним ријечима, Град Бања Лука је једна од ријетких јединица локалне самоуправе која поред законских обавеза према најугроженијима, даје и значајан број проширених права.

Одлуком о прерасподјели средстава у градском буџету за 2015. годину, бањалучком Центру за социјални рад припало је више од 700.000 КМ.

Директорица Центра Вера Сладојевић појашњава да су одобрена средства намијењена за исплату основних права - новчаних помоћи, једнократних новчаних помоћи, додатака за помоћ и његу другог лица, подршке за оспособљавање дјеце и омладине, смјештаја у установе, збрињавање у хранитељску породицу и дневно збрињавање и помоћ у кући. Средства су намијењена и за проширена права дефинисана одлуком Скупштине Града Бања Лука, а то су трошкови сахране, дневни центар за стара лица, персонална асистенција, прихватна станица за одрасла и стара лица затечена у скитњи, прихватна станица за дјецу и омладину затечену у скитњи и накнада за смјештај у породици лицима која остварују право на смјештај у установу. 

„Одлуком о релокацији средстава, Град Бањалука, скупштина и одборници показали су сензибилитет за најосјетљивије категорије становништва - дјецу без родитељског старања, одрасла стара и болесна лица, лица с инвалидитетом и у стању социјалне потребе. Тиме је осигурано задовољење потреба оних категорија које заслужују примарну пажњу локалне заједнице“, каже директорица ЦЗР. Она подсјећа да, иако има више од 21.000 корисника социјалне помоћи, град Бањалука редовно испуњава обавезе и права према корисницима и ставља их као приоритет.

Више на:

http://skupstina-banjaluka.info/index.php/component/content/article/11-2013-07-04-09-50-49/3856-vijesti100

ПАРТНЕР НОВОСТИ - ИНТЕРВЈУ СА ДИРЕКТОРИЦОМ ЦЕНТРА

У информативном магазину Партнер новости који излази тромјесечно објављен је интервју са директорицом ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука, Мр Вером Сладојевић.

Интервју можете преузети на линку испод.

ИНТЕРВЈУ

29.01.2016.

Савјетодавна линија за дјецу Плави телефон покренула је кампању промоције рада линије и подизања свијести јавности о проблему насиља над дјецом.

У току фебруара и марта мјесеца на 20 билборда и цитyлигхтова ће се рекламирати рад линије у циљу информисања што већег броја дјеце и одраслих о постојању и сврси рада Плавог телефона, организоваће се и уличне акције и снимати филм на тему вршњачког насиља који ће се дистрибуирати путем интернета.

“Свједоци смо присуства породичног и вршњачког насиља у нашем окружењу и посљедица које на дјецу имају таква искуства, поготово када дјеца не добију адекватну подршку и помоћ. Посљедице могу бити веома трагичне, као што је самоубиство дјетета, али могу бити и веома снажне, а не толико видљиве, као што је бол, туга, потиштеност дјетета, повлачење у себе, повређивање себе, лоше мишљење о себи, губитак повјерења према другима и још много других. Свједоци смо и тога да јавност најчешће окреће главу, или због тога што мисли да је то проблем некога другога или због тога што се плаши за своју сигурност. Питање сигурности дјеце је питање свих нас и дијелимо одговорност о судбини дјеце, поготово уколико имамо информацију да је дијете угрожено, а не реагујемо”, каже координаторка Плавог телефона Снежана Јонџа.

Плави телефон је анонимна линија, тако да свако ко има информацију о томе да је неко дијете угрожено, може да назове и да те информације пренесе без да открије свој идентитет. Плави телефон ће послати пријаву са релевантним информацијама како би припадници надлежених институција изашли на терен и испитали ситуацију. Да би јавност знала да имају и ову могућност, важно нам је да информација о раду линије допре до што већег броја људи, кажу из удружења Нова генерација, у склопу ког дјелује Плави телефон.

Министарство породице, омладине и спорта је одобрило пројекат Плавог телефона, “Одговоран/на сам и ја!”, који за циљ има повећање свијести јавности о вршањчком насиљу и да покаже како се може конструктивно одреаговати и заштити дијете у ситуацијама вршњачког малтретирања.

Рад линије су препознали и подржали Мтел компанија која је Пријатељ Плавог телефона, Метромедија која је дала на располагање простор на билбордима и цитyлигхтовима за промоцију, Медиабоард који је дао на располагање WиФи билборде широм БиХ и Оскар филм који су бесплатно у току јануара рекламирали Плави телефон прије филмова за дјецу.

“Без подршке наведених партнера и донатора не бисмо могли да се приближимо нашем циљу, да свако дијете у БиХ зна шта је Плави телефон и да може да назове као и да насиље над дјецом није допустиво и да је управо због тога важно да дјеца и одрасли знају на које све начине могу да реагују како би заштитили дјецу од насиља. У том правцу, позивамо све заинтересоване да нам се придруже у реализацији овог циља те у складу са својим могућностима подрже нашу кампању, било штампањем промотивног материјала, постављању плаката Плавог телефона на својим пословницама/излозима, рекламирању путем радио и ТВ станица, писаних и електронских медија”, кажу из овог удружења, те додају:

“Такође, у правцу остварења наведеног циља, позвали смо организације цивилног друштва да нам се прикључе и кроз сарадњу и потенцијално партнерство нам помогну да Плави телефон учинимо доступнији дјеци, кроз заједничке промоције или отварањем огранка Плавог телефона на другој локацији, како би се омогућило продужење рада линије што би значило да дјеца у дужем временском периоду током дана могу да позову и потраже помоћ и подршку јер је линија тренутно отворена само од 9.00 – 17.00 часова сваког раднога дана. Крајни циљ рада линије је 24 дана 7 дана у седмици.”

У току 2016. године циљ је и да нам се омогући кориштење броја 116 111 који представља број резервисан за линију за дјецу и који је јединствен у цијелој Европи.

15.01.2016.

Колегијум Скупштине града одлучио је у петак, 15.01.2016. да се пред одборницима на наредној сједници 29. јануара нађе и питање додјеле додатних средстава Центру за социјални рад и Центру за предшколско васпитање и образовање. Ове двије установе требало би да добију укупно 800.000 КМ да би испунили све своје обавезе за 2015. годину.

Према непотврђеним информацијама, овај приједлог садржан је у одлуци о прерасподјели средстава у буџету града за 2015. годину. Чека се још само зелено свјетло одборника, па да буде и реализован!

Директор Центра за социјални рад Вера Сладојевић је рекла да им је потребно додатних 525.000 КМ да би 2015. годину завршили на нули, односно испунили све обавезе које имају према корисницима.

- Потребно нам је 180.000 КМ за исплату новчане помоћи, додатка за помоћ и његу другог лица и једнократне новчане помоћи - казала је Сладојевићева.

Навела је да им је осим тога потребно и 345.000 КМ којима морају платити услуге онима који брину о корисницима центра.

- То се примарно односи на плаћање смјештаја, како одраслих тако и дјеце, у домове и установе, затим на накнаде за смјештај дјеце у хранитељске породице те невладниним организацијама које су задужене за рад дневних центара, за персоналну асистенцију, помоћ у кући и слично - рекла је Сладојевићева.

Извор:  Глас Српске 

http://www.glassrpske.com/banjaluka/gradske_teme/Za-socijalu-i-vrtice-jos-800000-KM/200992.html

11.01.2016.

Центар за социјални рад је у посљедње двије године, од 95 бракоразводних парница, у којима се водила борба за старатељство над малољетном дјецом, 20 очева прогласио за потенцијалног старатеља.

Руководилац Одјељења за породично-правну заштиту породице и дјеце у Центру за социјални рад мр Радмила Дашић, истиче да је Центар орган старатељства уз чију помоћ и стручну процјену Основни суд Бањалука, доноси коначну одлуку о старатељима.

- У посљедње двије године очеви су све мотивисанији за учествовање у комплетној бризи о дјеци након развода, а многи су томе посвећени на врло одговоран начин. Ми у тим случајевима достављамо Основном суду, мишљење, које износе социјални радник и психолог. Суд доноси пресуду ко ће добити дјецу након развода. Процјењујемо социо-економске, породичне и личне прилике родитеља, као и њихове родитељске капацитете. Посебно цијенимо и жељу малољетне дјеце - рекла је Дашићева.

Извор: http://www.glassrpske.com/banjaluka/gradske_vijesti/Starateljstvo-nad-djecom-dobija-20-oceva/200673.html

11.01.2016.

Црвеном крсту потребна храна и топла одјећа

Храна, топла одјећа и обућа, те средства за хигијену тренутно су најпотребнији бројним социјално-угроженим становницима Српске, који не могу да презиме без туђе помоћи због чега из Црвеног крста апелују на грађане и фирме да помогну донирајући неопходне потрепштине.

Генерални секретар Републичког Црвеног крста Ђоко Михајловић истиче да се грађани на разне начине могу укључити у акције помоћи, било да донирају намирнице, средства за хигијену, новац или да раде као волонтери.

- Најтеже је током јесени и зиме, велики је број старих и болесних особа, које живе саме и немају ближе родбине, те настојимо да им помогнемо - казао је Михајловић.

Према његовим ријечима, иако је било повремених донација које су добијали, залихе у магацинима широм Српске су се истопиле, а социјално угрожени вапе за помоћи.

Алармантну ситуацију потврдила је и секретар Црвеног крста у највећем граду Српске Жељкица Илић истакавши да су њихови рафови донедавно били потпуно празни, али су захваљујући донацијама прикупили нешто потрепштина. Број грађана на подручју Бањалуке којима је помоћ потребна је велики, а многи од њих немају сродника.

- Апелујемо на грађане да доносе основне животне намирнице, као што су брашно, уље, шећер, конзервирана храна, али су потребна и средства за хигијену - рекла је Илићева додајући да су још многа домаћинства завејана, па тек очекују навалу корисника.

Ситуација у Бијељини је такође тешка, а секретар локалног Црвеног

Извор: http://www.glassrpske.com/drustvo/vijesti/Tanke-zalihe-potrepstina-u-Crvenim-krstovima-Potrebna-hrana-i-topla-odjeca/200650.html

30.12.2015.

Пакети и пакетићи од Савјета ученика

Савјет ученика грађевинске школе, учествујући у акцији "Један слаткиш - једно дијете", прикупио је и припремио 8 прехрамбених пакета и 50 пакетића за дјецу коју су донирали корисницима ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука. Прехрамбени пакети су подијељени лицима која су на чекању за оброк у јавној кухињи и који су корисници права на новчану помоћ, а пакетићи се дијеле малишанима чији су родитељи корисници права и који се обраћају за финансијску подршку кроз једнократну новчану помоћ током новогодишњих и божићних празника. 

29.12.2015.

Дана 28.12.2015. године директорица ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука је угостила новинаре на закусци поводом новогодишњих празника како би испратили стару годину која је обиљезила дружење и професионалност у сарадњи. Током дружења је посебно истакнуто настојање Центра да и у наредном периду настави добру сарадњу са медијима у циљу објективног информисања јавности и транспарентности рада ове установе према локалној заједници и широј јавности.

28.12.2015.         Радосни викенд за малишане

У суботу, 26.12.2015. године, је подијељено 100 пакетића за дјецу кориснике права и услуга ЈУ "Центар за социјални рад" Бања лука које је донирала "Хипо Алпе Адриа" банка. "Хипо банка проводи већ традиционалну акцију уручења новогодишњих пакетића и желимо да на тај начин помогнемо те институције и удружења која се баве са дјецом, који брину о њиховој социјалној заштити, здравственој и имају васпитну улогу" изјавио је Горан Бабић, директор “Хипо Алпе Адриа” банке из Бањалуке.

“Трудили смо се да обухватимо све категорије корисника Центра за социјални рад. Ту су прије свега дјеца са сметњама у развоју, дјеца чији су родитељи корисници права из области социјалне заштите, као и дјеца која су у угроженим социјалним приликама”, казала је Ема Савић, социјални радник из Центра за социјални рад.

Захваљујући организаторима Зимзограда, малишани су добили прилику да бесплатно користе садржаје на шареном тргу.

У недјељу, 27.12.2015. године подијељено је још 500 пакетића које су припремили волонтери организације "Здраво да сте". Волонтери су за малишане припремили забавни програм на коме су се представиле секције које дјелују у оквиру ове организације гдје је највише аплауза освојила група малишана који изводили Breakdance.

19.12.2015.

Посјета Светог Николе малишанима

Захваљујући донацији Кола српских сестара „ЈЕДИНСТВО“ у петак 18.12.2015. године Свети Никола је обрадовао 30 малишана који су у подршци ЈУ „Центар за социјални рад“ Бања Лука и поред предивне приче о даривању и његовом животу даровао им никољданске пакетиће. Приоритетно су посјећена дјецу са сметњама у развоју и њихове сестре и браћа, али и други малишани чији родитељи користе права из социјалне заштите.

15.11.2015

Усвојен буџет Града за 2016. годину

 

Одборници Скупштине града Бања Лука на сједници одржаној 15. децембра усвојили су Приједлог одлуке о усвајању буџета Града за 2016. годину у износу од 128.270.000 КМ.

Градоначелник Слободан Гаврановић је између осталог нагласио новинарима да највећи дио средстава, у складу са ранијом дефинисаном политиком и праксом, иде социјалној сфери, и то око 13 милиона  КМ кроз Центар за социјални рад и друге линије помоћи и та средства су већа за 8,04 одсто у односу на прошлу годину.

Више на страници Града Бања Лука

Извор: http://www.banjaluka.rs.ba/front/article/12574/

11.12.2015.

ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука ће и ове године обрадовати малишане из породица које су у подршци система социјалне, породично правне и дјечије заштите путем наше установе. Захваљујући донацијама које нам је понудило неколико организација успјећемо обезбиједити 630 пакетића за дјецу из социјално угрожених породица (дјеца корисника права из социјалне заштите), те дјецу у ризику и дјецу са сметњама у развоју поводом никољданских и новогодишњих празника. Велику захвалност дугујемо организацији Здраво да сте, Хипо алпе адриа банци и Колу српских сестара Јединство.

10.12.2015.     

НАША ДРУШТВЕНА ЗАЈЕДНИЦА ЈОШ УВИЈЕК ИМА ВЕЛИКУ ТОЛЕРАНЦИЈУ НА НАСИЉЕ

 

Директорица ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука, Мр Вера Сладојевић, учествовала је у разговору на тему насиља у породици за интервју објављен у Магазију Бука.

 

Често нам се јављају жене које нису оснажене да насиље поново пријаве, јер приликом претходне пријаве нису наишле на одговарајућу заштиту, истиче наша саговорница...

Са координаторицом Сигурне куће Амелом Башић Томић разговарамо о томе како помоћи жртвама насиља. Она напомиње да су 95% од укупног брија пријављених случајева жртве управо жене, а да жртве које претрпе насиље још увијек немају адекватну заштиту.

Када говоримо о случајевима насиља у породици, можете ли рећи који је то број случајева пријављен Центру за социјални рад у Бањалуци, а ако имате податке и у РС, и на који начин се збрињавају жртве насиља у породици?

Фондација Удружене жене не располаже подацима о броју пријављених случајева насиља у породици у Центру за социјални рад у Бањалуци и другим институцијама. Специјализовани сервиси за жене у виду СОС телефона, правног савјетовалишта и Сигурне куће имају своје статистике. Према подацима СОС телефона у 2015. години забиљежено је 1114 позива који су пријављивали насиље у породици. Од укупног броја у 95% случајева жртве насиља су жене, што потврђује да су жене предоминантно жртве насиља у породици.
      


Поред важећих међународних И домаћих правних прописа жртве насиља још увијек немају адекватну заштиту. Највећи број пријављених случајева насиља се заврши кроз прекршајни поступак, док се у кривичном поступку казне своде на условне Или новчане,  што нам говори да друштвена заједница још увијек има велику толеранцију на насиље, те указује на високи степен друштвене опасности од овог проблема. Предвиђене заштитне мјере у виду изласка из стамбеног простора, забрани приближавања на одређену удаљеност И обавезном лијечењу од болести овисности се на подручју Бања Луке готово не изричу. Често нам се јављају жене које нису оснажене да насиље поново пријаве, јер приликом претходне пријаве нису наишле на одговарајућу заштиту.

Са којим се потешкоћама се Ваше удружење сусреће у раду на збрињавању жртава из случајева насиља у породици?

Према Конвенцији Савјета Европе за спречавање и сузбијање насиља у породици и насиља над женама сервиси за подршку, сигурне куће треба да буду доступне жртвама насиља у породици. Та одредба је дефинисана и Законом о заштити од насиља у породици према којем жртва насиља на основу личног захјева може да тражи збрињавање у сигурне куће. Искуства сигурних кућа у Републици Српској показују да је право на кориштење посебне мјере подршке жртвама насиља врло често онемогућено без јасне аргументације. Приликом ступања у контакт са женама врло често добијамо одговор да су са представницима центара за социјални рад постигли договор у виду обавезе одлазака у брачна и породична савјетовалишта, а који су у досадашњем периоду већ били искориштени. Примјера ради, у једном случају је добијен одговор да би се на основу личног захтјева евентуално могла збринути само жена, док би дјеца остала са починиоцем, јер њихов отац није био насилан према њима. Ово је посебно важно поменути, јер се термин директне и индиректне жртве за дјецу већ одавно не употребљава, због узимања у обзир свих посљедица које дијете претрпи при самом присуству епизода насиља.     

Финансирање сигурних кућа је регулисано кроз Закон о заштити од насиља у породици да се 70% средстава издваја из буџета ентитета, док се 30% средстава издваја из буџета локалне заједнице. Та средства се увијек издвајају ретроактивно у односу на период од протеклих шест мјесеци путем конкурса које ресорно министарство расписује два пута годишње. Сигурна кућа се стално суочава са нередовним финансирањем у виду вишемјесечних кашњења, што доводи до бројних препрека у функционисању сигурне куће. Само у овој години средства за првих шест мјесеци су уплаћена крајем новембра мјесеца. Локалне заједнице, осим Бања Луке и Градишке немају планирану ставку за збрињавање жртава насиља у породици иако се у сигурну кућу збрињавају жене из свих општина.
   
Од којих фактора зависи период боравка у сигурној кући? Да ли у одлуци о дужини боравка у Сигурној кући уцествује жртва насиља, или она искључиво зависи од одлуке центра за социјални рад и финансијског стања локалне заједнице?

Максималан период кориштења посебне мјере подршке је прописан Законом о заштити од насиља у породици на период од шест мјесеци, са могућношћу продужења на додатних шест мјесеци, што би значило да у одређеним ситуацијама отежане излазне стратегије жене и дјеца у сигурним кућама могу боравити до годину дана. Одлука о периоду боравка у Сигурној кући зависи прије свега од одлуке центара за социјални рад који ту мјеру врло често користе у минималном трајању ради непостојања планираних средстава или смањења насталих трошкова. Не смијемо занемарити да су посљедице које жртве насиља преживе у зачараном кругу дугодишњег физичког и психичког насиља велике и да се настале промјене не могу ријешити за кратак временски период. То се нарочито односи на оне случајеве када жена са дјецом напушта кућу након више од десет година брака, када је потребно да пронађе запослење И нови стамбени простор, да ојача постојеће социјалне мреже И изгради нове што се свакако не моће ријешити за мјесец дана. Међутим, морам да поменем да постоје центри за социјални рад који уважавају потребе жртава за одговарајућом стручном помоћи И подршком у сигурној кући на дужи временски период.
   

Каква је ситуација са запошљавањем особа која преживе насиље? Да ли жртве имају приоритет приликом запошљавања у односу на друге категорије у стању социјалне потребе?

У последњој фази боравка у сигурној кући ради се на проналаску излазне стратегије за жене која подразумјева између осталог И проналазак запослења. Жене у зависности од своје стручне спреме И посједовања радног искуства имају могућност да прате И да се пријављују на оглас за посао.
 
Сигурна кућа је у свом постојању наишла на одређен број сензибилисаних приватних И привредних подузетника који су запошљавали жртве насиља из сигурне куће упркос тешкој економској ситуацији у држави. Међутим, чињеница је да држава нема никакве програме запошљавања и самозапошљавања, програме доквалификације И преквалификације, нити постоје приоритети  при запошљавању жртава насиља у породици у односу на друге категорије људи у стању социјалне потребе. Фондација Удружене жене је проводила програме економског оснаживања жена, гдје су жене након обуке из маркетинга И писања бизинис плана имале могућност да конкуришу за добијање средстава за покретање властитог бизниса. У протеклој години су четири жене из наше сигурне куће добиле средства за покретање властитог бизниса из области пољопривреде И тиме обезбједили средства за егзистенцију своје породице.

Да ли починиоци насиља могу да видјају дјецу уколико дјеца то не желе због преживљеног насиља? При томе се овдје мисли на дјецу која су присуствовала ситуацији насиља, а које третирамо такодје као жртве...

У току боравка жена и дјеце у Сигурној кући починиоц насиља може да остварује право на контакт са дјецом кроз различите моделе: у присуству социјалних радника у службеним просторијама или ван њих. У насој пракси наилазимо на ситуације када се починиоцу насиља даје једнако право како је дефинисано Породичним законом, уз потпуно изузимање чињенице да је тај родитељ починио насиље у претходном периоду. Жртвама насиља третирамо и дјецу која су присуствовала насилним сценама између родитеља без обзира да ли је насиље било директно усмјерено против њих самих. Из тих разлога је битно утврдити који је то оптималан период да се дијете опорави од првобитног шока, промјене средине и напуштања породичне куће, те кад је спремно да оствари контакт са оцем.

На који начин ситуацију побољшати, које би биле Ваше препоруке?

Потребно је да држава усклади домаће правне прописе са Конвенцијом Савјета Европе о спречавању И сузбијању насиља у породици И насиља над женама како би се на одговарајући начин утицало на побољшање ситуације. То подразумијева санкционисање починилаца, изрицање заштитних мјера у циљу заштите жртве насиља, обезбјеђивање приступа специјализованим сервисима за жртве И обезбјеђивање редовних средстава за збрињавање жртава.
 

 

Извор: Бука http://www.6yka.com/novost/95385/buka-intervju-nasa-drustvena-zajednica-jos-uvijek-ima-veliku-toleranciju-na-nasilje

03.12.2015.  МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЛИЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Поводом 3. децембра – Међународног дана лица са инвалидитетом, представнице ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука присуствовале су низу активности које су се организовале у Граду Бања Лука.

 

Мрежа жена са инвалидитетом у Босни и Херцеговини организовала је шетњу у центру Бањалуке у 14:00 часова испред Народног позоришта РС и на тај начин се прикључила глобалној кампањи 16. дана активизма против родно условљеног насиља! Шетњи су присуствовале директорица Центра, Мр Вера Сладојевић, и помоћница Далила Бојић Ролд. Овом шетњом жели се постићи видљивост жена са инвалидитетом које се суочавају са многоструким изазовима инвалидности и дикриминације. Оне могу и знају да заступају саме себе, да самостално одлучују о својим животима, да имају једнаке могућности за образовање, запошљавање, политичко учешће, породицу, дом, здравље.

 

Директорица Центра је заједно са представницима Града Бањалука волонтирала у Дневном центру за лица са аутизмом који води Удружење "Дјеца свјетолости", а у оквиру пројекта „ИН-Имплементација УН Конвенције о правима лица са инвалидитетом у БиХ“, којег проводи Хелсиншки парламент грађана у сарадњи са партнерима. Акцијом се жели допринијети смањењу предрасуда према лицима са инвалидитетом и показати спремност за даље стварање и унапређење услова за њихово равноправно укључивање у друштво. Поред волонтирања у невладиним организацијама присуствовало се и традиционалним спортским сусретима лица са инвалидитетом у Бањалуци.

http://youtu.be/gaX5rHUIbMo

Извор: АТВ

http://youtu.be/dmzWrx1N2yY

Извор: РТРС

 

02.12.2015. 

Поводом међународног дана особа са инвалидитетом, градски одбор организација особа са инвалидитетом организовао је округли сто на тему ортопедских помагала и особе са инвалидитетом у саобраћају. Представник ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука, Саша Зрнић Кевић - дипломирани социјални радник, дао је изјаву о ситуацији у саобраћају у Бањалуци.

http://youtu.be/R_Ox0XxFjc0

Извор: АТВ

01.12.2015.

Свечаност у Центру поводом Међународног дана особа са инвалидитетом

Поводом Међународног дана особа са ивалидитетом, овај Центар организовао је свечани пријем за партнерске организације ангажоване на подршци особама са ивалидитетом, чиме смо дали мали допринос у обиљежавању овог итекако значајног датума. Кроз дружење, за које желимо да постане традиционално, размјенили смо  искустава и разговарали  о  унапрјеђења будуће сарадње, а све у циљу јачања континуиране и квалитетне подршке својим корисницима. Између осталих, ЈУ ''Центар за социјални рад'' Бања Лука у подршци има близу 4.000 корисника права на додатак за помоћ и његу другог лица. Кроз сарадњу са партнерским организацијама у сталном смо настојању  да тим корисницима омогућимо и сервисне услуге, односно уживање проширених права.

Захвалност за допринос у обиљежавању Међународног дана особа са ивалидитетом и ентузијазам код унапрјеђења будуће сарадње дугујемо следећим представницима који су се одазвали нашем позиву:  градске Организације слијепих Бања Лука,  хуманитарне организације ''Партнер'', Удружења дистрофичара регије Бањалука и дневног Центра ''Моја лука''. 

26.11.2015.

Цијенећи значајну улогу коју социјални радници у школа  имају и неопходност блиске сарадње са центром за социјални рад, дана 25.11.2015. године руководство ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука је одржало састанак са социјалним радницима који дјелују у образовном систему. Састанку је присуствовало шест социјалних радника из средњих школа, три социјална радника из основних школа и социјална радница из Републичког педагошког завода.

Социјални радници су представили свој рад у школама на превенцији вршњачког насиља, насиља у породици, заштити дјеце на интернету гдје уче дјецу социјалним вјештинама како би се адекватно понашала на друштвеним мрежама, те кроз радионице за побољшање комуникације међу вршњацима, гдје примјењују групни и индивидуални рад са дјецом. Углавном се у првом и другом разреду средње школе почиње рад са дјецом када се креирају социјалне карте ученика. Као значајну карику у сарадњи, социјални радници су истакли улогу центра за социјални рад у раду на појединачним случајевима.

Руководилац Одјељења за породично правну заштиту дјеце и породице, Мр Радмила Дашић, је нагласила неопходност сарадње у циљу добијања квалитетних процјена понашања дјеце у школи и побољшања  њиховог емоционалног и социјалног статуса ученика. социјални радници у школама морају имати изузетан сензибилитет за дјецу из дисфункционалних породица.

Крајњи закључак је да ће се у наредном периоду одржавати редовни састанци у правцу унапређења сарадње.

25.11.2015.

Поводом свјетске кампање 16 дана активнизма борбе против насиља над женама, Гендер центар Владе Републике Српске проводи кампању "Живот без насиља" и "Бијела врпца-Мушко НЕ  насиљу над женама" 2015, гдје је ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука партнер на начин да на својој интернет страници и у електронској комуникацији промовише електронску наљепницу.

24.11.2015.

Прилог о насиљу у породици у емисији "Српска данас" - изјава Директорице  ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука, Мр Вере Сладојевић.  (16:12 - 18:35)

http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=54470

 

19.11.2015.

Директорица ЈУ "Центар за социјални рад" Бaња Лука, Мр Вера Сладојевић, је 18.11.2015. године организовала састанак директора центара за социјални рад из окружења (Лакташи, Градишка, Прњавор, Челинац, Котор Варош, Србац, Кнежево, Шипово, Приједор, Мркоњић Град, Козарска Дубица) са којима је вођен конструктиван разговор у циљу размјене проблема из праксе, дилема са којима се суочавамо и сугестија везаних за посао којим се бавимо и установе које представљамо. У свим локалним заједницама је примијећен пораст броја корисника са којима центри за социјални рад раде, те потреба за много већим средствима у односу на средства са којима се располаже.  

Основни закључак састанка био је да ће се у будуће иступати заједнички у правцу упућивања иницијатива за измјену законске регулативе везане за социјалну заштиту према Влади Републике Српске и надлежном Министарству здравља и социјалне заштите. Према ријечима Директорице Центра Бања Лука, овакво дружење ће постати традиционално у циљу побољшања свих сегмената социјалне заштите.


18.11.2015.

Бањалука - Запослени у Центру за социјални рад су за десет мјесеци ове године од родитеља одузели петоро малишана и то најчешће због занемаривања, злостављања, алкохолизам...

Како су објаснили у овом Центру од њих петоро, једно дијете је враћено мајци, док је троје смјештено у Дом "Рада Врањешевић" а једно у хранитељску породицу.

- Кад је ријеч овим малишанима и даље радимо са њиховим биолошким родитељима у сврху стварања услова за њихово враћање. У случају да то не постигнемо, покрећемо поступак за одузимање родитељског права, чега на сву срећу ове године није било - рекли су у овом Центру.

Додали су да одлуку о изузимању дјетета од родитеља доноси мултидисциплинарни тим овог Центра на основу појединачне и заједничке процјене и мишљења.

- И поред мјера подршке породици неки родитељи нису у могућности или нису способни пружити адекватну бригу дјеци. Због тога је нужно малишана издвојити из те средине када су му угрожени животна сигурност и одрастање - истакли су у Центру.

Мјере органа старатељства у заштити интереса дјеце су степеноване тако да се крећу од мјера подршке породици, као заштитних мјера до интервенција на промјенама у породици.

- Одлуку о примјени неке од мјера заштите дјеце без адекватног родитељског старања доноси орган старатељства на основу процјене индивидуалних потреба дјетета и породице односно мишљења мултидисциплинарног тима - нагласили су у Центру.

Додају да је прошле године родитељима одузето осморо дјеце.

- За родитеље су покренути поступци у складу са позитивним законским прописима и дјеца су и данас на смјештају, односно код хранитељских породица или у Дому за незбринуту дјецу - казали су у Центру.

Социолог Иван Шијаковић као један од разлога честог одузимања малишана од родитеља је тренутно стање у друштву.

- Из сиромаштва много тога произилази. Родитељи најчешће због слабих материјалних прилика не могу да се брину о дјеци због чега се међу њима јављају несугласице, које знају кобно да заврше - рекао је Шијаковић.

Додао је да је генерално попустила брига о породици. Раније, када је систем био колико-толико уређен, родитељи су много више бринули о својој дјеци.

"Плави телефон"

На савјетодавну линију за дјецу "Плави телефон" стигао је више од 1.000 позива. Ова савјетодавна линија постоји од фебруара 2013. године, а на њу су до сада у 70 одсто случајева позива упутила дјеца, док 30 одсто одрасли. Дјеца зову да пријаве насиље, али и да се посавјетују о породичним или друштвеним питањима.

Извор: Глас Српске


11.11.2015.

Нацрт буџета Града Бања Лука за идућу годину је припремљен и требало би да буде за око 9,4 милиона КМ већи од овогодишњег. Овај нацрт буџета ће бити предочен одборницима Скупштине града на засједању од 24. новембра.

Према ријечима Градоначелника Слободана Гаврановића,  сума за социјална давања ће бити већа него у овој години, али није прецизирано колики ће бити тај износ.

Више: http://www.glassrpske.com/banjaluka/gradske_teme/Gradska-kasa-teza-za-94-miliona-KM/196895.html


 

10.11.2015.

 

Гост јутарњег програма РТРС на тему породичног насиља била је Директор ЈУ "Центар за социјални рад" Бања Лука. (1:38:00 - 1:57:20)

Извор: http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=54006


 

09.11.2015.

Уколико од града не добију новчану помоћ од укупно милион марака, три јавне установе неће моћи нормално да раде до краја године. Бањалучки центар за социјални рад нема довољно новца да исплаћује социјалну помоћ. Тврде да им је буџет од 12,5 милиона марака драстично мањи него што су предложили на почетку године.

 

Повећао се, кажу, и број корисника социјалне помоћи. Тражили су 520 хиљада марака како социјално угрожени не би остали без јединог прихода који имају.

“Кад причамо о овим правима, онда је јасно да говоримо о најосјетљивијој категорији корисника, о дјеци која су без адекватног родитељског старања, о старим лицима, изнемоглим лицима, болесним лицима, и лицима која су у стању социјалне потребе”, рекла је Вера Сладојевић, директор Центра за социјални рад Бања Лука.


Центар за социјални рад нема за исплаћивање једнократне новчане помоћи, смјештај и збрињавање у хранитељске породице.

Више: http://www.bl-portal.com/banjaluka/novosti/banjaluka-javne-ustanove-pred-kolapsom-traze-od-grada-milion-km.html

Извор: БЛ ПОРТАЛ

 

06.11.2015.