vrsnjacko nasilje

Вршњачко насиље из угла стручног радника

Психолози и педагози  ЈУ „Центар за социјални рад“  пружају  психолошко – педагошку подршку дјеци школског узраста,  са поремећајима у понашању.

Сарађујући са стучним службама школа на подручју Бања Луке, увидјели смо стварне проблеме у пракси, а најчешће су то поремећаји дјеце  у понашању, због којих и долази до бјежања са наставе,  напуштања редовног школовања, као и вршњачког насиља које се манифестује кроз вербално, физичко, психичко, социјално и сексуално насиље, као и насиље путем интернета.

Вршњачко насиље је велики проблем данашњег друштва јер је утицај вршњачких група јако поремећен, губе се моралне вриједности и вербално насиље је све присутније, са којим  све и почиње. Радећи са дјецом, слушајући њихове проблеме, закључак је да постоји много више случајева насиља него што се пријављује. Генерално се проблеми „гурају под тепих“ или се реагује прекасно. Разни су разлози томе, од дјечијег прећуткивања до страха родитеља за дијете, незнања о поступању  у случају насиља, као и угледа саме школе. Тако данас имамо неколико школа у којима се редовно пријављује сваки облик насиља, док је у осталима све под контролом њихове стручне службе. У случајевима кад школска служба не може сама да ријеши постојеће проблеме, контактирају нас како бисмо изласком на терен увидјели социјилне прилике, породичне односе, као и здравствено и материјално стање породице.

На примјер, у  једној бањалучкој основној школи имамо случај дјечака који не жели да иде у школу. Као што сви знамо основно школовање је обавезно, те смо сви уложили много труда да вратимо дијете на наставу. У таквим случајевима сви морамо удружити своје могућности и знања како би смо помогли ученику и његовој породици да превазиђу проблеме и наставе извршавати своје обавезе. Ту је неизоставна сарадња стручних радника Центра, стручне службе школе и родитеља,  али и љекара и психолога из  Клинике за психијатрију и Центра за заштиту  менталног здравља. Некад поступак траје и по годину дана, али сарадња свих институција се одвија  у најбољем интересу дјетета.

У већини  основних и средњих  школа најзаступљенији облик вршњачког насиља је неприхватање  у друштво. Често се дешава да поједине ученике одбацују остали ученици, те им стварју осјећај мање вриједности и неприпадања, што доводи  до вербалног и физичког малтретирања. Такви ученици се повлаче у себе, губе самопоуздање и  вољу за учењем, што се одражава на школски успјех.

Затим, имамо основне школе гдје се бавимо  проблемима  дјеце завршних разреда. То су тинејџери који би да буду одраслији него што јесу, излазе по кафићима, конзумирају алкохол а неријетко и опојна средства. Тада нас родитељи зову у помоћ – јер им они  не могу ништа! Обично су то дешавања изван школског дворишта, па стручна школска служба и нема ингеренције за  поступање. У таквим случајевима се укључујемо у комплетне породице, истражујемо узроке проблема, те нудимо помоћ, приједлоге васпитних мјера, као и укључивање у Дневни центар за малољетнике.

 Обавјештења о тежим облицима насиља углавном  добијамо из полицијских станица, кад је насиље већ учињено, те нема мјеста било каквој превенцији. То значи да треба више радити на превенцији код ученика, родитеља и наставника. Агресивност код дјеце је особина која се развија у раном дјетињству, па је треба препознати још у предшколском узрасту и правилно на њу реаговати.

У пракси то изгледа тако да се свако веће одступање у понашању дјетета  сврстава у поремећај понашања, па нажалост имамо све више дјеце која се лијече на Клиници за психијатрију, пију различиту медикаментозну терапију.

Стручни радници службе за психолошко – педагошку  подршку дјелују у оквиру својих ингеренција и  сарађују са свим институцијама које се баве овом проблематиком, са циљем побољшања стања у друштву.

 Наташа Раилић, дипл.педагог

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn